Клисурасто кањонски усек као и укупни слив реке Градац се одликује изузетном разноликошћу биљних врста као и бројем гљива. До сада је на овом простору регистровано око 400 биљних таксона као и свих 240 врста гљива уз мноштво њихових заједница. Таква разноврсност, је неочекивана за овако малу површину али је и сасвим логична, ако се имају у виду разноликости станишта (плавине, алувијуми, крашка врела, литице, камењари, сипари и друго).
Овде постоји велика разноликост еколошких услова који се, на том малом простору, смењују и допуњују. Клисура Градца је један од значајнијих рефугиума Западне Србије – дакле, правих прибежишта реликтних врста које су ту опстале у време непоновљивих, климатских периода (нпр. ледена доба). На овом простору, реликтне врсте су успоставиле односе динамичке равнотеже у заједницама са новопридошлим, биљним врстама. Отуд баш оваква места представљају станишта већег броја такозваних ендемореликата, односно старих врста који живе на релативно малим подручјима и неоендемита, односно младих врста која такође насељавају мала подручја. Ту леже и неки разлози што су биљне заједнице у клисури тако разнолике и мозаички распоређени. У томе се очитује и склад различитих интензитета деловања овде присутних чинилаца животне средине као што су: температура, влажност, интензитет светла (осунчаност). Ти чиниоци делују различито, од локације до локације.
На том, релативно малом простору, виде се различити типови вегетације: шуме, шикаре, шибљаци, ливаде, затим ниска, обалска вегетација, посебна вегетација сипара и она не вертикалним литицама или на камењарима. Распоређена је на следећи начин:
На самим обалама Градца и притока, присутне су плавине са лопухом (Petasites hybrida), млечиком (Euphorbia salicifolia), раставићем (Equisetum arvense) и ментом (Mentha aquatica).
На алувијалним наносима у клисури су развијене ливадско – пашњачке заједнице са разним врстама трава или плављене, проређене шуме од врба (Salix alba).
На подлогама са више камењара живи црвена врба (Salix purpurea) али и топола (Populus alba) као и јова или јеова како је овде зову (Alnus glutinosa).
Богатство клисуре реке Градац флором огледа се, како у огромном броју врста биљака, тако и у присуству неких изузетно ретких и значајних врста, као што су дивље орхидеје: Epipactis latifolia, E. microphylla, Limodorum abortivum i Ophrys cornuta. Све орхидеје су у Србији ретке и заштићене законом. Corydalis ochroleuca subsp. Leiosperma, биљка сипара клисуре реке Градац је ендемит централног Балкана. Водена биљка Nasturtium officinale subsp. Aquatica, једна је од особености алувијалних наплавина уз обалу реке. И поред великог броја већ констатованих таксона, очекује се да ће са даљим истраживањима број врста васкуларних биљака расти. Велики број реликтних врста, тиска се у биљним заједницама различитог типа на овом малом простору. Ево неких реликата: Ostrya carpinifolia, орах (Juglans regia), Vinca minor, Sanicula europea, горски јавор (Acer pseudoplatanus), клен (Acer campestre), козлац (Arum maculatum), бршљан (Hedera helix), копитњак (Asarum europeum), красуљак (Bellis perenis), Epimedium alpinum, бели граб (Carpinus orientalis), Cardamine graeca, Evonimus europaeus, Evonimus latifolius, бљуст (Tamus cammunis), лешник (Corylus avellana), медвеђа леска (Corylus colurna), дрен (Cornus mas), кокочица (Corydalis cava), дивља лоза (Vitis silvestris), Viburnum lantana, Thymus spp. i dr.
Још једна одлика је изузетно висок проценат Phanaerophyta – дрвенастих врста, што такође указује на реликтни карактер флоре и вегетације. У клисури су присутне агресивно алохтоне врсте: Robinia pseudoacacia, Galinsoga parviflora, Stenactis annua, Erigeron canadensis, Rubus spp. и друге. Флора маховина клисуре реке Градац, до сада није истраживана. Ипак се, на основу прелиминарних резултата, процењује да у клисури живи око 50 врста Bryophyta, што је око 8% свих до сада констатованих 12% маховина Србије. Ево неких чешћих маховинских таксона – јетрењаче: Conocephalum conicum, Marchantia polymorpha, Pellia endiviiefolia, Porella platyphila, Frullania dilatata, и маховине: Tortula muralis, Tortula ruralis, Grimmia pulvinata, Brachythecium spp, Climacium dendroides, Hypnum cupressiforme, Polytrichum commune, Atrichum undulatum, Bryum spp, Eurhynchium spp, Plagiomnum undulatum i др. У води живи водена маховина (Fontinalis antipyretica), која је индикатор чистих копнених вода.
