Cottus gobio linnaeus (Familija Cottidae)
Најчешћи пратилац поточне пастрмке у нашим хладним планинским потоцима и рекама је пеш. Пеш има крупну и широку главу са великим устима која су пуна малих оштрих зуба. На преоперкулуму пеша се налази мала бодља, мање или више сакривена у кожи. Очи су му смештене на горњој страни главе, тако да, док лежи на дну има широко видно поље. Тело је голо, пуно слузних жлезда. Бочна линија је пуна, изражена и протеже се дуж средине тела, све до репног пераја. Сва пераја, осим трбушних, су са тамним пегама и пругама. Пеш лако мења боју тела и прилагођавајући се подлози. У реци се најчешће, налази на дну, заклоњен испод или око камења и крупнијег шљунка. Активан је предвече или ноћу док дан углавном, проводи мирујући у заклону.
Распрострањеност
Пеш живи у чистим, незагађеним водама до 2000 м надморске висине које су богате раствореним кисеоником. Среће се и у водама јадранског и црноморског слива. У реци Градац је насељен дуж целог тока где доминира по бројности а среће се и на целом изворишном подручју Колубаре.
Пеш нема готово никаквог, директног спортско – риболовног значаја, што не значи да је и његов еколошки значај мали.