Barbus meridionalis (Familija Cyprinidae)
Поточна мрена има издужено вретенасто тело са релативно снажним репним стаблом. Леђа су јој тамно зелена – смеђа, бокови жућкасти а трбух бео. Леђа и бокови су јој покривени неправилним, тамним пегама и флекама које се налазе и на перајима. Дужина главе поточне мрене чини око 1/5 дужине тела. Уста, са два пара брчића неједнаке дужине се налазе са доње стране главе. Цело тело је покривено крљуштима средње величине.
Распрострањеност
Поточна мрена насељава сливове Дунава, Дњестра, Вардара. У Градцу се среће дуж целог тока, где живи у мањим или већим јатима. Слично клену бројнија је у доњем току Градца.
Раст
У нашим рекама, у просеку, срећу се примерци поточних мрена између 15 и 25 цм и тежине од 80 до 200 г. Ретко се срећу примерци дужине 35 – 40 и тежине око 400 г.
Репродукција
Поточна мрена полно сазрева у другој или трећој години а мрести се у мају и јуну.
Исхрана
Исхрана поточне мрене се углавном састоји од ларви инсеката, рачића и других ситних, акватичних бескичмењака али и од алги и другог биљног материјала.
Спортско - риболовни значај
Овој врсти се обично не придаје неки значај са аспекта спортског риболова. Међутим, мора се истаћи веома висок квалитет меса поточне мрене тако да у последње време, постоји известан интерес са аспекта узгоја у аквакултури. Сa друге стране, поточна мрена може бити веома интересантна риболовцима почетницима, пре свега због своје масовности и релативно лаког начина риболова.