GTranslate

English French German Italian Portuguese Russian Spanish

Занимљивости

Спелеолошки локалитети

Bаљевски крас обухвата све површине између ваљевског басена и ваљевских планина, које су изграђене од кречњачко-доломитских стена, односно између неогених седимента Колубарског басена и дијабаз-рожначке серије Ваљевских планина. Ваљевски крас се пружа у правцу запад – исток око 35 км, север – југ од 5-15 км, и састоји се од неколико секундарних целина раздвојених речним долинама, најчешће кањонског типа. Једна од тих целина је и Бачевачка, крашка област у коју је усечена Дегурићка пећина, чији се улаз налази испод 20 м вертикалног кречњачког одсека, где је река Градац засекла кречњаке средњетријаске старости. Велика дебљина ових кречњака (и до 400 м) пресудно је утицала на процес превођења површинске у подземну хидрографску мрежу. Бројни раседи и пукотине, различитог правца пружања, настале током снажне тектонске активности усмеравали су правце циркулације подземне воде и довели до стварања већег броја пећина као што су Висока пећина, Дегурићка пећина, Баћина пећина и др.

Дегурићка пећина

Дегурићка пећина је пећина изворског типа. Пећина и њен ток су некоординирани према данашњем дну долине Градца. Везује се за терасу од 5 – 7 м. Пећина је урезана испод површи од Горњеколубарског басена, те је несумњиво од тих наслага млађа. То значи да је пећина почела да настаје са почетком усецања Градца испод ове терасе, за коју је иначе утврђено да је „савремена алувијална тераса холоцене старости, те следи да је Дегурићка пећина млада пећина. Вода из врела Дегурићке пећине отиче у Градац. Припада групи највећих врела ваљевског краса. Температура воде дуж целе пећине је 7ºC. Вода пећинског тока спада у  тврде кречне воде, да је, као и интезивне, прокопане воде, засићена, те излучује бигар у виду пречага, салива, сталагмита. Температура ваздуха смањује се са 12ºC на улазу, преко 8ºC на 300 м дужине, до 6ºC код првог сифона. Пећина према томе, припада типу хладних пећина.
Главни канал Дегурићке пећине има југоисточни правац пружања и њим тече, непрекидно водени ток. Снимљен је до другог сифона, и измерена дужина му је 807,5 м. Из главног канала одваја се више бочних канала. Значајне особености овог објекта су поред сифона, засигане каде које преграђују цео канал по ширини, или су мањих димензија у већим скупинама. Пећински накит је разноврсан, сталактити, сталагмити, макарони, хелактити, засигане драперије и саливи. Обиље муља, глине и блата јавља се са страна воденог тока или по бочним каналима. Једна од реткости је и појава наслага дуж канала и на накиту изразито тамне боје која је контрасна светлим калцитним излучевинама.

Висока пећина

Настављајући свој истраживачки рад, Милошевић је у лето 1974. године открио у Градцу Високу пећину. Она се налази високо уздигнута над речним кањоном, у каменитом истрмом окружењу села Бранговић, преко 100 метара изнад Градца. Она је до тада била сасвим непозната и спелеолошки и археолошки. Истраживач је у дебелим наслагама открио већи број животињских костију који се могу препознати као делови скелета пећинског медведа, хијене, вука и других ситних глодара. Коначно, Високу пећину би ваљало посматрати као потенцијални археолошки локалитет који је релативно скоро откривен и као такав заинтересовао научну јавност.